Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Po­vo­dom na­ja­ve re­vi­zi­je na pre­su­du Sr­bi­ji za ge­no­cid ne­ću go­vo­ri­ti je­zi­kom po­li­ti­ča­ra u za­vi­je­noj for­mi, već is­klju­či­vo na ba­zi či­nje­ni­ca i ar­gu­me­na­ta. Dru­go, ni­je mi na kraj pa­me­ti da bra­nim Sr­be i Sr­bi­ju. Sr­bi­ja se bra­ni­la i od­bra­ni­la, po­seb­no to­kom kr­va­vog XX vi­je­ka. Ni­je za­bi­lje­že­no u isto­ri­ji ovih pro­sto­ra da je ne­ko to­li­ko stra­dao u jed­nom vi­je­ku kao Sr­bi­ja i srp­ski na­rod. Sta­ti­sti­ka je za­i­sta ne­u­mo­lji­va. Da ni­je bi­lo tih kr­va­vih stra­da­nja, da­nas bi u svi­je­tu bi­lo 50 mi­li­o­na Sr­ba, a ima ih sve­ga 1/5. Po­če­lo je po­čet­kom XIX vi­je­ka kroz kr­va­vu bor­bu za oslo­bo­đe­nje od tur­skih za­vo­je­va­ča. Po­čet­kom XX vi­je­ka Sr­bi­ja je do­ži­vje­la naj­stra­šni­ja stra­da­nja. Po­če­lo je s Bal­kan­skim ra­to­vi­ma. Na­sta­vlje­no je kroz Pr­vi svjet­ski rat, gdje je Sr­bi­ja ozna­če­na kao di­rekt­ni kri­vac za nje­go­vo iz­bi­ja­nje. Mno­gi isto­ri­ča­ri se sla­žu i da ni­je bi­lo Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta do­šlo bi do Pr­vog svjet­skog ra­ta, jer je Sr­bi­ja već po­du­že bi­la na oku moć­ne Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je. I iz­bio je rat, je­dan od naj­stra­šni­jih u isto­ri­ji. Ne mo­gav­ši da se od­u­pre moć­noj im­pe­ri­ji, srp­ska voj­ska se po­vu­kla pre­ma Grč­koj, a na­rod je ostao na mi­lost i ne­mi­lost oku­pa­to­ru. Ka­kva je bi­la al­ban­ska gol­go­ta, za­pi­sa­li su hro­ni­ča­ri tog vre­me­na. A si­tu­a­ci­ju u Grč­koj gdje je eva­ku­i­sa­na srp­ska voj­ska, stra­da­nje i ma­sov­ne smr­ti na ostr­vu Vi­do kraj Kr­fa ovje­ko­vje­čio je srp­ski pje­snik Mi­lu­tin Bo­jić u po­e­mi, ja bih re­kao odi mu­če­ni­štva ,,Pla­voj grob­ni­ci’’. Iako de­set­ko­va­ni, srp­ski voj­nik je vas­kr­sao kao Fe­niks i za­jed­no sa sa­ve­zni­ci­ma iz­vo­je­vao je po­bje­du. I u Dru­gom svjet­skom ra­tu, Sr­bi­ja, od­no­sno ta­da­šnja Ju­go­sla­vi­ja su na­pad­nu­te od stra­ne fa­ši­stič­ke Nje­mač­ke. Kroz če­tvo­ro­go­di­šnju bor­bu, Sr­bi za­jed­no sa svim slo­bo­do­lju­bi­vim na­ro­di­ma po­no­vo su iz­vo­je­va­li po­bje­du. Od ukup­no 1.706.000 žr­ta­va, naj­vi­še je stra­dao srp­ski na­rod. Sa­mo u Ja­se­nov­cu okon­ča­lo je svoj ži­vot ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da Sr­ba. I na sa­mom kra­ju XX vi­je­ka, Sr­bi­ja je do­ži­vje­la ne sa­mo stra­da­nje kroz ljud­ske žr­tve, već i naj­stra­šni­je po­ni­že­nje, do­ži­vje­la je bom­bar­do­va­nje, bez ika­kve od­lu­ke Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti. Ne ula­zim u le­gal­nost i is­prav­nost raz­lo­ga ko­ji su na­ve­li svjet­ske moć­ni­ke da to uči­ne. Go­vo­rim is­klju­či­vo o stra­da­nju i žr­tvi srp­skog na­ro­da. I po­sli­je sto go­di­na kr­va­vih stra­da­nja im­pu­ti­ra­ti Sr­bi­ji da je ge­no­cid­na, ne mo­gu da vje­ru­jem. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, ka­ko pre­no­se me­di­ji, ini­ci­ja­ti­vu za re­vi­zi­ju pre­su­de Sr­bi­ji pod­no­siš u lič­noj re­ži­ji, za­o­bi­la­ze­ći naj­va­žni­je in­sti­tu­ci­je? Uz­da­te se da će­te i da­lje bi­ti mi­lje­ni­ci Za­pa­da i da će­te na­i­ći na nji­ho­vo odo­bra­va­nje – ni­je­sam si­gu­ran. Na­vo­di­te da po­sto­je do­dat­ni raz­lo­zi ko­ji će bi­ti pre­zen­to­va­ni Ha­škom tri­bu­na­lu. O če­mu je ri­ječ još uvi­jek ni­je po­zna­to? Ne­ki bo­šnjač­ki zva­nič­ni­ci ko­ji po­dr­ža­va­ju Va­šu ini­ci­ja­ti­vu iz­ja­vlju­ju, ka­ko ini­ci­ja­ti­va ni­je upu­će­na pro­tiv da­na­šnje Sr­bi­je, već pro­tiv re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i ta­da­šnje Sr­bi­je. Ka­kve li iro­ni­je! Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, da­na­šnja Sr­bi­ja je ista ona Sr­bi­ja, ali s dru­gim re­ži­mom na če­lu. Ako bu­de pri­hva­će­na ini­ci­ja­ti­va, stra­da­će da­na­šnji srp­ski na­rod, a ja se uzdam da će ini­ci­ja­ti­va bi­ti od­ba­če­na. Kao raz­lo­ge za re­vi­zi­ju bo­šnjač­ki zva­nič­ni­ci na­vo­de i to ka­ko Sr­bi­ja ni­je osu­di­la zlo­či­ne u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, Sr­bi­ja ni­ka­da ni­je po­ri­ca­la zlo­či­ne, na­pro­tiv. Ne­ma ko­lek­tiv­ne od­go­vor­no­sti go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, već sa­mo po­je­di­nač­ne, Vi to vr­lo do­bro zna­te. Ko­lek­tiv­na od­go­vor­nost je po­sto­ja­la sa­mo u gla­va­ma: To­ni­ja Ble­ra, Ha­vi­je­ra So­la­ne, Ri­čar­da Hol­bru­ka, Ma­dlen Ol­brajt i ne­za­o­bi­la­znog Bi­la Klin­to­na. Oni su bom­bar­do­va­li Sr­bi­ju i iza­zva­li žr­tve me­đu ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom. A što se ti­če po­je­di­nač­ne od­go­vor­no­sti, Sr­bi su to de­be­lo pla­ti­li i još uvi­jek pla­ća­ju. Ne­ko­li­ko njih je ska­pa­lo u ha­škom ka­za­ma­tu. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, po­sto­ji na­rod­na po­slo­vi­ca da iver ne pa­da da­lje od kla­de. I Vaš otac Ali­ja je još 1993. go­di­ne pi­sao tu­žbu za ge­no­cid pro­tiv Sr­bi­je. Za­mi­sli­te, pi­sao je tu­žbu i pri­je onih zlo­či­na u Sa­ra­je­vu, mi­sli se na Uli­cu Va­se Mi­ski­na, pi­ja­ce Mar­ka­le, a po­seb­no pri­je do­ga­đa­ja u Sre­bre­ni­ci. I do­sta mu je to uspje­lo, ako se zna da su po­sli­je to­ga svjet­ski moć­ni­ci ne­ko­li­ko pu­ta bom­bar­do­va­li srp­ske po­lo­ža­je u Bo­sni, za­to što je bio mi­lje­nik moć­ni­ka, u što se i Vi da­nas na­da­te. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, da­nas je si­tu­a­ci­ja na glo­bal­nom pla­nu sa­svim dru­ga­či­ja. Ne za­bo­ra­vi­te da ni Vi ni­je­ste bi­li “cveć­ka” to­kom mi­nu­lih go­di­na. Zli je­zi­ci go­vo­re da ste to­kom oku­pa­ci­je Sa­ra­je­va bi­li na če­lu Hu­ma­ni­tar­nog fon­da za po­moć gra­đa­ni­ma u op­sjed­nu­tom Sa­ra­je­vu. Po­sli­je to­ga, bi­li ste na če­lu Di­rek­ci­je za iz­grad­nju Sa­ra­je­va. I u jed­nom i u dru­gom slu­ča­ju vr­tje­la su se ogrom­na fi­nan­sij­ska sred­stva. Raz­mi­sli­te ma­lo i o to­me, da Vas ne do­hva­ti ka­kva “str­ko­ti­na”. A sad, go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, na­vo­dim i mi­šlje­nja ra­znih ana­li­ti­ča­ra ko­ji go­vo­re o even­tu­al­nim raz­lo­zi­ma ko­ji su Vas na­ve­li na pod­no­še­nje za­htje­va. Jed­ni sma­tra­ju da je u pi­ta­nju iskon­ska mr­žnja pre­ma srp­skom na­ro­du. Ka­žu da ni­ko ne mo­že mr­zje­ti Sr­be vi­še ne­go isla­mi­zi­ra­ni Sr­bi. Tu sam za­i­sta re­zer­vi­san. Ni­kad ni­je­sam vje­ro­vao u mr­žnju. Dru­gi, pak, sma­tra­ju, da je sve upe­re­no pro­tiv Sr­bi­je, da se ona za­u­sta­vi na evrop­skom pu­tu. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, Sr­bi­ju ni­ko vi­še ne mo­že za­u­sta­vi­ti na tom pu­tu. Sr­bi­ja je da­nas pri­mjer de­mo­kra­ti­je, ras­tu­će eko­no­mi­je i ja bih do­dao i je­dan od sto­žer­ni­ka Bal­ka­na. Tre­ći sma­tra­ju da je sve to upe­re­no pro­tiv Re­pu­bli­ke Srp­ske. Tu sam ta­ko­đe re­zer­vi­san. Sma­tra se da će­te ovim po­stup­kom izi­ri­ti­ra­ti bo­san­ske Sr­be da na­pra­ve ne­ku glu­post. Grd­no se va­ra­te. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, tre­ba da zna­te da je Re­pu­bli­ka Srp­ska stvar­nost i to dej­ton­ska i sa ti­me se mo­ra­te po­mi­ri­ti. Znaj­te i to da Re­pu­bli­ka Srp­ska ni­jed­nim svo­jim ge­stom ni­je po­ka­za­la da stre­mi ne­čem dru­gom osim to­me da ži­vi u za­jed­nič­koj sa­mo­stal­noj dr­ža­vi Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni sa svim ustav­nim ovla­šće­nji­ma jed­nog od dva en­ti­te­ta. Go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, ma­ni­te se ćo­ra­va po­sla, po­vu­ci­te za­htjev. Vje­rujte, ne mi­sle ni svi Bo­šnja­ci ta­ko. I Hr­va­ti su pro­tiv. I svjet­ski moć­ni­ci okre­nu­će Vam le­đa, ni­je­ste vi­še nji­hov mi­lje­nik, po­seb­no zbog či­nje­ni­ce da dje­lu­je­te mi­mo in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, za ko­je se oni zdu­šno za­la­žu. Zar ni­je bi­lo do­sta ne­vo­lja kra­jem 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Bo­sna je ta­da bi­la kr­va­vo raz­bo­ji­šte, gdje “ulo­ga” Bo­šnja­ka ni­je bi­la ma­nja od dru­ge dvi­je stra­ne. Sje­ti­te se de­se­ti­na hi­lja­da ne­vi­nih žr­ta­va svih na­ci­o­nal­no­sti. Sje­ti­te se i vre­me­na so­ci­ja­li­stič­ke Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Ta­da je Bo­sna i Her­ce­go­vi­na bi­la ener­get­sko-me­ta­lur­ško čvo­ri­šte biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ogrom­no rud­no bla­go, hi­dro­e­ner­get­ski po­ten­ci­jal, do­bar stan­dard sta­nov­ni­štva bi­le su bit­ne od­li­ke to­ga vre­me­na. Od ukup­nog pro­me­ta na te­ri­to­ri­ji ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, pre­ko 30 od­sto od­vi­ja­lo se na re­la­ci­ji Sr­bi­ja – Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. Za­što ne stre­mi­te to­me, ne­go tra­ži­te “đa­vo­la”? I na sa­mom kra­ju, go­spo­di­ne Izet­be­go­vi­ću, mno­gi su mi­sli­li da će Mi­lo­rad Do­dik ras­tu­ri­ti je­din­stve­nu Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. Me­đu­tim, ka­ko stva­ri sto­je, na do­brom ste pu­tu da Vi to uči­ni­te. U pa­met se, Ba­ki­re!